Aikido za vreme pandemije – proleće i leto 2020.g.
Ova godina je zbog pandemije izazvane SARS-Cov-2 virusom počela dosta teško u svim sferama. Ne pamtimo ni da su borilačke veštine i kontaktni sportovi nekad bili u težoj situaciji. Na početku pandemije gotovo je sve bilo nepoznato. Kako se tačno virus prenosi? Koliko je opasan? Kolika je smrtnost? Kako se leči? Kako da se borimo protiv virusa? Kako da zaštitmo svoje bližnje i sebe? Kakve posledice ostavlja? Da li oni koji su preležali imaju antitela i koliko dugo ona traju? Zašto neko prođe sa blagim simptomima, a neko završi u bolnici, ili čak na respiratoru? Koji procenat od onih koji su na respiratoru preživi? Koliko ljudi će ostati bez posla i izvora prihoda? Jedino što smo svi znali u tom trenutku je da više ništa neće biti isto.
Planeta je “praktično stala”. Otkazana su sva putovanja. Svi avioni su prizemljeni. Većina granica je zatvoreno. U našoj zemlji je uveden policijski čas. Zabranjeno je okupljanje. Aikido treninzi su nam postali samo neostvariva želja, bez ikakve ideje kad ćemo im se ponovo vratiti. Možda će nas neko kritikovati zato što u tako kritičnom trenutku za celo čovečanstvo mi razmišljamo o Aikidou. Manji broj ljudi će moći da razume da je ljudima koji se bave Aikidoom to sastavni i neodvojivi deo života. Retko ko od Aikidoka se u nekom trenutku nije zapitao “Da li ćemo se ikad ponovo vratiti na tatami?”
Ipak, ubrzo smo preduzeli ono što je u tom trenutku jedino bilo moguće. Putem naše Viber grupe – Aikido Dođo Edo smo se dogovorili da kod kuće vežbamo samostalno u našim redovnim terminima. Pre treninga aikido učitelj bi poslao spisak vežbi koje bi svako trebalo da odradi. Neki od nas su kupili i po par tatamija za dnevnu sobu. Tako smo krenuli. Bolje išta nego ništa.
Ubrzo nakon toga nam je počasni predsednik AAF Edin Bećković koji sada živi u Japanu javio da naš dragi prijatelj i Aikido učitelj Sead Azirović iz Aikido Dojo Offenbach iz Frankfurta priprema OnLine Aikido treninge. To je bila sjajna vest jer on radi po istom Aikido obrazovnom sistemu Kristijana Tisjea kao i mi. Odmah smo se čuli, sve dogovorili i sa nestrpljenjem očekivali prvi trening.
Pripremili smo web kamere, razmestili svoje sobe i počeli. Prvi trening je bio mnogo bolji nego što sam očekivao. Sead se zaista potrudio. Osmislio je treninge tako da smo zaista mogli da vežbamo Aikido bez ukea. Svaki naredni trening je bio sve bolji i bolji. Imali smo prilike da vidimo i naučimo dosta detalja na koje ranije nismo obraćali dovoljno pažnje. Sa nestrpljenjem smo očekivali svaki naredni trening. Ovom prilikom se od srca zahvaljujemo Seadu i Martini na onome što su uradili za sve nas.
Čim je po mišljenju upravnog odbora Aikido Asocijacije Fudžijama bilo dovoljno bezbedno, a u skladu sa preporukama kriznog štaba, Aikido Dođo Edo počinje sa treninzima na otvorenom. Treninge smo držali u šumi blizu našeg dođoa. Potpuno smo se posveti radu sa oružjem sa naglaskom na Kašimu. Kashima-shinryū je škola mačevanja koja je izuzetno važna u Aikido školi Kristijana Tisjea čiji obrazovni sistem naša aikido asocijacija dosledno prati. Koristili smo zaštitne maske po preporukama kriznog štaba. Rad sa oružjem je bio idealan jer je distanca pri radu sa štapom i mačem bila dovoljna da ispoštujemo distancu koju je i krizni štab preporučio. U mnogim školama Aikidoa “nema dovoljno vremena” za uvežbavanje rada sa štapom i mačem, tako da smo mi u Aikido Dođo Edo veoma efikasno iskoristili ovaj period. Odlučili smo da i na dalje na svakom treningu deo vremena posvetimo radu sa štapom i mačem.
Miki Avramović
Aikido učitelj u Aikido Dođo Edo, predsednik AAF
Pogledajte na fotografijama koje slede deo atmosfere sa treninga u prirodi
(Kliknite na fotografiju)
